Bitkoin neće umreti – pripitomiće se!

Mišljenje: Nic Puckrin, CEO Coin Bureau, za CoinTelegraph

Veliki eksperiment decentralizacije, koji je započeo stvaranjem Bitcoina, postepeno se pripitomljava; stavlja mu se ogrlica, dodaje oznaka i smešta se nazad u samu arhitekturu koju je trebalo da zaobiđe.

Volstritovi „omoti“ i vladina pravila pretvaraju peer-to-peer (P2P) monetarnu mrežu u proizvodnu liniju. Brzina tog ponovnog pripitomljavanja trebalo bi da zabrine svakoga ko i dalje mari za izvorni etos — i to se više ne sme ignorisati.

Godinama se establišment smejao Bitcoinu… sada ga kotira na berzi.

Pomak je isključivo zbog finansijske dobiti. Vidljiv je u ETF-ovima na spot tržištu i drugim tradicionalnim finansijskim (TradFi) kanalima, dok se sajferpank novac (i njegova ideja) pretvara u mašinu za naknade za najveće svetske menadžere.

Uzmimo za primer američke Bitcoin ETF-ove: apsorbovali su oko 9 milijardi dolara, dokazujući da pasivni omoti (a ne novčanici) sada podstiču rast. Na kratki rok, to izgleda kao potvrda, ali u stvarnosti i na duži rok — mnogo više liči na zarobljavanje.

Omoti, čuvari kapija, uska grla

Kupovina akcije fonda nije isto što i sticanje imovine na donosioca, a pošto akcionari ne drže ključeve… oni ne drže ni pravo vlasništva. Ta prava servisira mali broj kustodijana i market mejkera, čiji operativni izbori postaju de facto politika za milione investitora.

A kada jedna jedina kompanija sedi u centru većine spot-ETF kustodije, praktična otpornost mreže na cenzuru funkcionalno se prepušta jednom programu usklađenosti. Pogledajte centralizovane berze (CEX) poput Coinbase-a, koji sada služi kao kustodijan za preko 80% američkih izdavalaca kripto ETF-ova.

Tako centralizacija nastaje pred očima svih, dok se otkrivanje cena seli iz samostalno čuvanih tržišta ka zatvarajućim aukcijama. U SAD-u, spot Bitcoin ETF-ovi sada zauzimaju veliki deo spot trgovanja tokom aktivnih dana.

Uticaj upravljanja migrira od korisnika ka advokatima kroz prospekte, dok rizik migrira od mnogih malih operativnih domena (novčanici, čvorovi) ka manjem broju, ali većim.

To ne počinje iz zle namere, već iz matematike pogodnosti koja se sabira vremenom. Pogledajte Evropu, gde je regulativa Markets in Crypto-Assets (MiCA) prodata kao jasnoća — i na mnogo načina jeste — ali režim za stablecoin-ove otkriva nezgodnu istinu o prekograničnoj fungibilnosti i regulatornoj arbitraži.

Prepoznatljivo brendirani tokeni mogu da klize preko jurisdikcija sa neujednačenim standardima rezervi, omogućavajući narative koji propovedaju „sigurnost“, dok zapravo prikrivaju novu, centralizovanu zavisnost od kreatora politike da krpe rupe kada skala već stigne.

Branioci naleta ETF-ova tvrde da se tako razvija svaka klasa imovine, ali Bitcoin je klasa za sebe: to je mreža za poravnanje sa monetarnim svojstvima.

On nije samo stavka u bilansu, i što se više tražnje posreduje kroz proizvode koji eksplicitno sprečavaju samostalno čuvanje, to Bitcoin sve manje ostaje korektiv centralizovanoj moći, a sve više postaje njen aneks. Taj trend izaziva same korene Bitcoina zasnovane na samostalnom čuvanju, a „number go up“ nikada neće biti dovoljan trgovinski balans za „rights go away“.

ETF-ove treba praviti mostovima, a ne kavezima.