Let je bio između Helsinkija, Praga, Milana i Ženeve, gde su se sastanci održavali sa klijentima. Natan Šits, glavni ekonomista Sitigrupa, imao je pregled iz ptičje perspektive o tome kako carine menjaju svetsku ekonomiju.
Ali na terenu je upozoreno da se posledice novih carinskih ratova predsednika Donalda Trampa vide na način koji će najviše pogoditi obične Amerikance, piše Fortune.
Rečeno je da u Sjedinjenim Državama carine nisu viđene na ovako visokom nivou već mnogo decenija. Implicirano je da se sada uči u realnom vremenu kako carine utiču na ekonomiju.
Procenjeno je da američki potrošači trenutno snose oko 30% do 40% troškova carina, ali je nagovešteno da će taj broj porasti na oko 60%, jer firme više ne mogu da apsorbuju povećane uvozne cene. „Firme mogu da izdrže samo do određene tačke,“ rečeno je. „Troškovi će morati da budu prebačeni na potrošače.“
Sličan stav je iznet i od drugih ekonomista sa Volstrita. Ranije ove nedelje Majkl Gejpen, glavni američki ekonomista Morgan Stenlija, izjavio je da su firme do sada preuzimale udarac na sebe i da su carine delovale kao „porez na kapital.“
Ukazano je da se efekti već vide u podacima, iako nejednako. Cene audio opreme su porasle za 15%, nameštaja i posteljine skoro 7%, a alata i hardvera oko 4%. Većina tih proizvoda se uvozi – to su stvari koje se nalaze u domaćinstvima, a ne u prodavnicama hrane.
Sporo stezanje
Veruje se da će prodavci prenositi efekte carina postepeno, kroz ključne „cenovne periode“, kao što su praznična sezona i Nova godina.
Rečeno je da kompanije to mogu da urade jer su pre carina napravile zalihe jeftinije robe. Ali te zalihe se sada smanjuju.
„Počinje da se primećuje,“ navedeno je. „Do proleća će to biti jasnije u podacima.“
Naglašeno je da firme hodaju po tankoj liniji: potrošači su i dalje umorni od posle-pandemijske inflacije i nisu spremni da trpe novi talas poskupljenja, ali kompanije ne mogu zauvek da snose troškove.
„Ne bi bilo pametno povećati cene, naljutiti kupce, a zatim videti da carine ponovo padnu,“ dodato je. „Zbog toga se pažljivo procenjuje koliko i kada se trošak može preneti.“
Iluzija proizvodnje
Drugi efekat carina mogao bi, prema Šitsu, da bude samoporažavajući – da se naudi istoj američkoj industriji koju bi trebalo da se zaštiti.
„Postoji osnovna realnost,“ rečeno je. „Plate u Sjedinjenim Državama su relativno visoke. Ako se koristi američka radna snaga i ako se isplaćuju konkurentne plate, postoje proizvodne aktivnosti koje se teško mogu obavljati profitabilno.“
Zbog toga su se mnogi poslovi preselili u Kinu i Meksiko tokom poslednjih 40 godina. Smatra se da carine mogu vratiti fabrike, ali na „veoma kapitalno intenzivan“ način – sa automatizacijom, a ne sa više radnika.
„Firme će reći: ‘Ne mogu da plaćam američke plate za ovu aktivnost, pa ću je potpuno automatizovati,’“ objašnjeno je. Proizvodnja će biti vraćena, investicije će se povećati – ali neće biti vraćen isti broj poslova.
Donald Tramp je na „Dan oslobođenja“ obećao novu zlatnu eru proizvodnje i povratak fabrika kroz carine. Ali po mišljenju Šitsa, time je zapravo ubrzano uvođenje automatizacije kroz veštačku inteligenciju i naprednu robotiku, koja omogućava da se fabrika vodi sa manje ljudi.
„Isto je viđeno sa kompjuterskom revolucijom,“ rekao je. „Neki poslovi nestaju, novi nastaju, ali to nisu isti poslovi.“
Krhki globalni poredak
Za sada većina američkih saveznika primenjuje pristup „čekanja i posmatranja“, jer im je i dalje potreban pristup američkom tržištu.
Upozoreno je, međutim, da bi svetski trgovinski sistem mogao da se raspadne ako više zemalja počne da koristi carine kao oružje.
Situacija je upoređena sa početkom 1930-ih, kada su Smut-Holijeve carine izazvale masovnu odmazdu i kolaps svetske trgovine, što je pogoršalo Veliku depresiju. Tada se svet zatvorio u sebe, i rezultat je bio „razoran.“
Ipak, izražena je zahvalnost što druge zemlje za sada ne slede američki primer.
Rečeno je da ipak postoji prostor da se svetski sistem preispita, ali ne i napusti. Globalni lideri su to činili otprilike svakih 40 godina: četrdesetih godina stvoreni su MMF i Svetska banka, a osamdesetih i devedesetih formirana je STO.
„Možda je došlo vreme da se ponovo duboko razmisli o tome kako da imamo efikasan globalni trgovinski sistem,“ zaključeno je.